ĆURETINA SA MLINCIMA


Jelo koje u poslednjih par godina doživljava renesansu. Tradicionalno preukusno srpsko jelo koje se može spremati na više načina, vraća neke ukuse detinjstva ali u novom ruhu. Upoznajte čuretinu sa mlincima, preporuku restorana Terminal!

ĆURETINA SA MLINCIMA – ŠTA SU ZAPRAVO MLINCI I DA LI STE ZNALI KOLIKO SU UKUSNI?

Mlinci su vrsta testa koja se pravi od pšeničnog brašna, vode i jaja. Mlinci se prave od pšeničnog brašna, soli i vode (uz ponekad dodatak jaja i masnoće), tanko valjaju (oko 1mm) i peku u peći ili na vrućoj ploči. Tako pripremljeni mlinci mogu trajati neko vreme ukoliko se čuvaju na suvom. Za posluživanje mlinci se razlome (na pr. na komade od 5 mm), te preliju vrelom slanom vodom ili supom, u šta se može dodati i umak od pečenja. Kako mlinci brzo upijaju tečnost i pri tome omekane, nakon prelivanja ih treba bez mešanja iscediti kako ne bi previše omekanili i postali gnjecavi.

Mlinci se najčešće kombinuju sa ćuretinom ili piletinom. Meso se isecka na kockice, začini i isprži. Prelije se mešavinom neutralne i kisele pavlake. Uporedo se izlomljeni mlinci  preliju vrućom supom, ostave par minuta da upiju tečnost i omekšaju. Procede se i dodaju mesu i pavlaci. Zapeku se u rerni. Domaći mlinci su neuporedivo lepši i ukusniji od kupovnih, a prave se veoma lako i brzo.

Za domaće mlince je potrebno:

  • 1 veće jaje
  • 6 dcl brašna
  • 1 kašika soli
  • Malo ulja
  • 1 dcl vode

Kako biste napravili domaće mlince, od navedenih sastojaka napravite tvrdje testo. Ostavite ga malo da odstoji, a potom ga podelite na tri jednaka dela.

Svaku kuglicu oklagijom na prethodno dobro pobrašanjavljenoj drvenoj dasci razvijte što tanje možete u krug. Pecite na okrugloj tepsiji koju ste takođe malo posuli brašnom.

Mlice pecite na 200 stepeni. Prvi mlinac se peče malo duže, a druga dva brže, tako da biste trebali sve vreme biti pored rerne, što se tiče vremena pečenja. Nakon pečenja, mlince osušite I potom izlomite.

ĆURETINA SA MLINCIMA – MALO O ĆURETINI

Ćuretina je najbolji izvor proteina visoke biološke vrednosti. Ćurka je najkrupnija domaća živina i najveći “proizvođač” kvalitetnog mesa.

Ćureće meso je obavezan specijalitet na trpezama u vreme božićnih praznika u mnogim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike, ali se sve češće pojavljuje i u drugim krajevima sveta.

U našoj zemlji ćureće meso učestvuje sa oko 8 -10 % u ukupnoj proizvodnji mesa živine što je nedovoljno i neprihvatljivo uzveši u obzir sve pogodnosti koje sa sobom donosi ovo meso vrhunskog kvaliteta.

Severno-američki Indijanci su uveliko pre dolaska Evropljana koristili ćureće meso u ishrani. Španci su ga preneli u Evropu 1880. godine, kada je nekoliko “matičnih jata” naseljeno u šume Garafeng u Austriji.

Ćurke su proširene na lovišta u Mađarskoj, današnjoj Češkoj i Slovačkoj.

S obzirom na to da je trgovina između Mađarske i Srbije bila veoma razvijena, ćurke su se pojavile i na prostorima Srbije gde su našle i dobre, prirodne uslove za život slične mestu svog porekla u Severnoj Americi. Danas postoji nekoliko rasa domaće ćurke.

U Americi je ćureće meso tradicionalno pečenje za Božić, a na početku američke istorije bila je „simbol zahvalnosti žetvi”.

Ćuretina sa mlincima –  “magijsko značenje ćurke”.

Srbi u Vojvodini su glavu ćurke ili guske ostavljali zajedno sa kljunom kao „čuvarkuću” ili su je čuvali iza ikone u sobi. U Surduku su je stavljali pod sobni prag da bi bilo napretka u kući. Ćuran je klan na temelju nove građevine kao žrtva.

Poslednjih godina sve češće pojave masovnih zaraza krupne stoke (slinavka, šap, prionske bolesti-“bolest ludih krava”) i to u razvijenijim zapadno-evropskim zemljama, pa delom i kod nas, pojačale su interesovanje potrošača za ćurećim mesom, koje se smatra najboljom I “zdravijom” zamenom govedini.

Ćurke u ishrani zahtevaju “obroke” sa nešto većim procentom proteina, „animalnog porekla” , ali za razliku od kokošaka mogu da koriste i hranu sa nešto većim sadržajem celuloze što omogućava da se lakše prilagođavaju “na paši”, a sve to doprinosi da ishrana može biti jeftinija u odnosu na ishranu kokošaka. Tovne ćurke su izuzetno “zahvalne za držanje”.

Dobar kvalitet ćurećeg mesa ogleda se u visokom procentu amino-kiselina, niskom sadržaju masti i “velikom udelu” selena, gvožđa, cinka i vitamina B kompleksa.

Prosečna hranljiva (energetska) vrednost ćurećeg mesa u 100 grama je oko 160 kalorija, sadrži oko 25 grama proteina i 3 grama masti (od toga 1 g otpada na zasićene masti)

Ćuretina je dobar izvor vitamina B-grupe, pogotovu vitamina B3 (niacinina) i vitamina B6 (piridoksin), kao i minerala selena, koji su u „sinergetskom odnosu” (dopunjuju se u efektu) neophodni za normalno odvijanje energetskog metabolizma svake ćelije.

Pomenimo pozitivan efekat selena na funkciju štitne žlezde, na imuni-sistem, kao i njegovu antioksidantnu funkciju (koenzim je enzim koji se uspešno bore protiv slobodnih radikala i drugih zagađivača iz spoljašnje sredine, dakle, ima i anti-kancerogena svojstva).

U 100 g ćuretine se nalazi oko 50 % dnevne potrebe za selenom!

Ćuretina je jako bogata i kalijumom, magnezijumom, fosforom, cinkom i gvožđem.

Organizam pet puta bolje iskorišćava gvožđe iz živinskog mesa, nego neorganski oblik gvožđa iz hrane biljnog porekla.

Zbog visokog sadržaja amino-kiseline, triptofana i posledičnog efekta na serotonin (neurotransmiter boljeg raspoloženja i sna), redovna konzumacija ćurećeg mesa može dovesti do boljeg raspoloženja i kvalitetnijeg sna (doprinosi borbi protiv nesanice).

Iako se može reći da ćuretina spada u jednu od najzdravijih namirnica iz kategorije mesa, problemi mogu nastati kod osetljivih osoba sa predispozicijom za giht, jer je ćuretina i bogat izvor purina. Purini se nizom hemijskih procesa pretvaraju u mokraćnu kiselinu, koja kada dostigne „gornju vrednost njene rastvorljivosti u krvi”, počinje da se taloži u tkivima, pre svega u zglobovima (artritis) delimično i u koži, bubrezima i drugim mekim tkivima.

Zbog povoljnog odnosa amino-kiselina, kao i bogatstva mineralima ćuretina se preporučuje i dijabetičarima (smatra se da indirektno pomaže u boljoj kontroli šećera u krvi).

Ćuretina sa mlincima – #TERMINALpreporučuje

Mlinci koje služimo uz ćuretinu proizvodimo u našoj kuhinji kao i svu ostalu testeninu. Mlinci restorana Terminal su domaći i najukusniji. Ćuretina sa mlincima restorana Terminal peče se u sopstvenom soku sa dodatkom putera i mocarela sirom.

Vreme je da probate najukusnije jelo pripremljeno na domaći način – ćuretinu sa mlincima.

Prijatno!


Komentari

Vaše ime i prezime*
Vaš email*
Vaš komentar*


ocenite nas
Dostava Poruči odmah
Copyright 2014 - 2019 © Terminal | Optimizacija sajta - WBS