MAGIJA CRNOG ZRNA: PRIČA O KAFI



Prvi Deo

Mi verujemo da je kafa mnogo više od običnog pića. Kafa je kultura. Kafa je tradicija. Kafa je ekonomija. Kafa je umetnost. Kafa je nauka. Kafa je strast!

Bilo da ste novi u svetu kafe ili ste espresso ekspert, uvek postoji štošta novog što možete naučiti o ovom voljenom napitku.

UPOZNAJTE ZRNO: ŠTA JE ZAPRAVO KAFA?

Svi dobro poznajemo prepečeno zrno kafe, a da li bismo svi baš prepoznali i biljku koja nam ga daruje? Ne baš.
Drveća kafe mogu narasti preko 9 metara u visinu. Odlični su u čuvanju i skladištenju energije. Svako drvo je prekriveno zelenim lišćem. Bobice kafe rastu po granama drveća. Nije neuobičajna pojava videti cveće i voće kako takođe raste na ovom drveću.
Potrebno je oko godinu dana da se iz bobice formira cvet i oko 5 godina da dostignu svoj puni voćni potencijal. Iako biljke kafe mogu živeti i do 100 godina, najveći potencijal dosežu između sedme i dvadesete godine života. Prosećno drvo kafe proizvodi oko 5 kila bobica kafe godišnje.

Sva komercijalna kafa potiče iz jedne svetske regije poznate kao Pojas kafe. Drveće najuspešnije napreduje u predelima sa bogatom zemljom, srednjim temperaturama, čestom kišom i povremenim suncem.

BOTANIČKA KLASIFIKACIJA KAFE

Kafa vodi botaničko poreklo od biljke pod nazivom Coffea. Svet se prvi put upoznao sa ovom biljkom u 18.veku od strane švedskog botaničara Carolus Linneaus koji je opisao Coffeu Arabicu u svojoj knjizi 1753.godine. od tada se botaničari ne mogu usaglasiti o tačnom broju vrsta biljaka kafe na svetu.

Ali za komercijalnu upotrebu dve vrste kafe su najbitnije – Arabica i Robusta.

Kafa Arabica – podvrste

Bourbon, Typica, Caturra, Mundo Novo, Tico, San Ramon, Jamaican Blue Mountain

Kafa Arabica vodi poreklo od prvog drveta kafe pronađenog u Etiopiji. Ovo drveće proizvodi finu, usitnjenu, aromatičnu kafu i zauzima preko 70% svetske proizvodnje kafe. Zrnevlja su ravna, dugačka i sa manje kofeina.

Na svetskom tržištu kafe, Arabica ima najjaču cenu. Uzgajaju se na nadmorskoj visini od 610 do 1830 metara, na temperaturi od 15 do 23 stepena i jako niske temperature ih mogu ubiti.

Drveće je takođe podložnije raznim bolestima od drveća koje proizvodi kafu Robusta pa mu je tako potrebnija i dodatna nega.

Kafa Robusta

Većina kafe Robusta uzgaja se u Zapadnoj i Centralnoj Africi, delovima Jugoistočne Azije, uključujući Indoneziju i Vijetnam kao i u Brazilu. Proizvodnja kafe Robusta je sve veća iako ona pokriva samo 30% od ukupnog svetskog tržišta kafe.

Robusta se uglavnom koristi za instant kafe. Zrno kafe Robusta je okruglo i dosta manje od Arabica zrna.

Drvo koje daje ovo zrno je dosta otpornije na bolesti i parazite od drveta koje daje zrno kafe Arabica. Zato ga je jednostavnije i jeftinije kultivisati. Takođe je sposobno da opstane u toplijim klimama sa temperaturama izmedju 24 i 30 stepeni.

Zrno ove kafe poseduje 50-60% više kofeina od zrna kafe Arabica.

ISTORIJA KAFE

Niko ne zna tačno kada ni kako je kafa nastala iako postoje brojne legende koje okružuju njeno poreklo.

ETIOPIJSKA LEGENDA

Kafa koja se uzgaja širom sveta može voditi poreklo vekovima unazad iz predela poznatog kao Etiopijski plato. Kako legenda kaže, u ovom podneblju je kafu i sav njen potencijal otkrio zapravo čuvar koza.

Prema toj legendi, čuvar koza je otkrio zrna kafe nakon što su njegove koze jele određene bobice sa nekog žbuna nakon čega su bile energičnije i nisu htele tu noć da spavaju.

Svoje otkriće čuvar je preneo monasima lokalnog manastira koji su odlučili da iskoriste te bobice i naprave piće od njih. Nakon konzumiranja tog pića monasi su lakše podnosili noćne molitve i nije im se spavalo. Ubrzo nakon toga se dobra reč o piću koje uklanja pospanost proširila širom manastira.

Kako se svet širio na istok, tako se dobra reč o ovom čudotvornom napitku proširila i u okviru Arabijske peninsule i odatle započela svoj put širom sveta.

ARABIJSKA PENINSULA

Oko 16.veka, kafa se uzgajala u Persiji, Egiptu, Siriji i Turskoj. Kafa se u to vreme nije konzumirala samo po kućama već i u tzv. Kućama kafe poznatim pod nazivom qahveh khaneh.

Kuće kafe su vrvele od mnoštva socijalnih aktivnosti, tamo je narod slušao muziku, gledao performanse, igrao šah i bio u toku sa najnovijim dešavanjima. Ubrzo su kuće kafe postale izuzetno bitan centar za dobijanje informacija pa su se nazivale i školama umnih.

Kako je sve više vernika posećivalo hodočašće u Meki svake godine, tako se i ovo „vino Arabije“ ubrzo proširilo dalje u svet.

KAFA STIŽE U EVROPU

Evropski putnici koji su putovali na daleki Istok sa sobom su donosili informacije o misterioznom tamnom napitku koga su želeli u Evropi. U 17.veku kafa pronalazi svoj put širom evropskog kontinenta.

Brojni ljudi su na ovo novo piće reagovali sa određenom dozom straha i nazivali su ga „gorkim izumom Satane“. Ti ljudi su tražili potvrdu od Pape kako bi se dopustilo masovno korišćenje napitka. Nakon što je probao kafu, Papi se toliko dopao njen ukus da je odobrio njeno konzumiranje.

Ubrzo su se kuće kafe proširile i po gradovima Austrije, Engleske, Nemačke, Francuske i Holandije. Te kuće su popularno zvane „Peni Univerziteti“ jer je jedna šolja kafe u to vreme koštala jedan peni.

Kafa je ubrzo zamenila poznata pića konzumirana za doručak u to vreme – pivo i vino. Ljudi koji su se odlučili na ovu zamenu su se osećali dosta bolje, imali su više energije u toku dana i lakše su sprovodili dnevne obaveze.

Do sredine 17.veka u Londonu je postojalo preko 300 kuća kafe u kojima su se sastajali trgovci, bankari, brokeri, kapetani i umetnici.

KAFA STIŽE U AMERIKU I NOVI SVET

1714.godine gradonačelnik Amsterdama prezentovao je svoj poklon-seme kafe tadašnjem kralju Francuske koji je naredio da se seme posadi u Kraljevsku botaničku baštu u Parizu. 1723. godine, mladi francuski mornarički oficir uspeo je da se domogne semena kafe iz te bašte koje je nakon izazovnog puta ipak uspeo sigurno da transportuje na Karibe.

Nakon što su ga posadili, seme ne samo da se primilo već je i uspelo da u narednih 50 godine proizvede preko 18 miliona biljaka kafe širom Kariba, Južne i Centralne Amerike.

Čuvena brazilska kafa duguje svoje postojanje Francisco de Mello Palheta, koji je poslat u Francusku Gvineju da se domogne tog čuvenog zrnevlja kafe. Međutim, odbijen je vrlo brzo ali mu je na odlasku, žena guvernera ove zemlje, šarmirana njegovim dobrim izgledom, dala buket cveća u kome su bila sakrivena zrnevlja kafe. U tom buketu je bilo sakriveno dovoljno zrnevlja kafe kako bi se započela današnja bilionska industrija proizvodnje kafe u Brazilu.

Misionari i putnici, trgovci i kolonisti nastavili su da prenose zrnevlja kafe u nove zemlje i drveća kafe su zasađivana širom sveta. Napravljene su plantaže u tropskim šumama kao i na ivicama planina. Neke biljke su uspevale i cvetale dok su druge brzo venule.

Uspostavljene su nove nacije zahvaljujući novoj ekonomiji koju je pokrenula proizvodnja kafe. Uspostavljena su bogatstva ali i veliki gubitci.

Do kraja 18.veka, kafa je postala jedan od svetski najprofitabilnijih izvoznih proizvoda. Posle nafte, kafa se smatra sledećim najvećim pokretačem svetske ekonomije.


Komentari

Vaše ime i prezime*
Vaš email*
Vaš komentar*


ocenite nas
Dostava Poruči odmah
Copyright 2014 - 2018 © Terminal | Optimizacija sajta - WBS