MAGIJA CRNOG ZRNA: PRIČA O KAFI (2)



Drugi deo

9 KORAKA OD SEMENA DO ŠOLJICE

Kafa u kojoj uživate svakog dana je prešla dug put kako bi stigla u Vašu šoljicu.
Izmedju vremena kada se posade, uberu i kupe, zrna kafe prolaze kroz 9 koraka obrade.

1. Sadjenje

Zrno kafe je u stvari seme. Ukoliko seme ne prodje obradu nemoguće ga je zasaditi. Seme kafe se sadi u velike mreže koji se često zalivaju i štite od sunčeve svetlosti. Zasadjivanje se uglavnom vrši za vreme kišne sezone dok je zemlja vlažna.

2. Žetva bobica

U proseku prodje od 3-4 godine od zasadjivanja do cvetanja voća na drvetu kafe. Voće koje raste na ovom drveću naziva se bobice kafe i kada je zrelo poprima duboko crvenu boju. Tada je zrelo da se bere. Postoji jedna velika berba ovih bobica godišnje, medjutim u zemljama poput Kolumbije, postoje dve jer bobice cvetaju dva puta godišnje.

Postoje dva načina ubiranja ovih plodova. Mašinom ili ručno. Mašine se koriste kada se skidaju sve bobice sa grane drveta kafe, dok se ručno uglavnom beru Arabica semena koja su skuplja. Berači ovih bobica na svakih deset dana obilaze drveća kafe i biraju samo najadekvatnije, zrelo voće koje beru.

Dobri i iskusni berači beru u proseku od 45 do 90 kilograma bobica kafe svakoga dana koje će proizvesti od 9 do 18 kilograma zrna kafe. Svaki berač se evaluira individualno i u odnosu na to koliko je ubrao dobija platu.

Nakon žetve se bobice kafe dalje nose u fabrike u kojima se preradjuju.

3. Obradjivanje bobica

Nakon žetve bobica, što je moguće pre se započinje sa njihovom obradom kako bi se izbeglo truljenje plodova. Postoje dva načina obrade bobica:

Suvi metod koji je zastareli metod i i primenjuje se uglavnom u siromašnijim zemljama u kojima su resursi vode ograničeni. Bobice kafe se suše prirodnim putem na prostirkama koje se stavljanju na sunce. Kako bi se sprečilo truljenje bobica redovno se okreću tokom celog dana, dok se noću prekrivaju kako bi se zaštitile od eventualne kiše i lošeg vremena. U zavisnosti od vremena ovaj proces može potrajati nekoliko nedelja.

Mokri metod je mašinski metod odvajanja kože bobice od pulpe. Zatim bobice prolaze kroz kanale za navodnjavanje gde lakše plutaju na vrhu dok teže padaju na dno kanala. Zatim se transportuju u velike tankove sa vodom gde ostaju u proseku od 12 do 48 sati i za to vreme prolaze kroz proces fermentacije.

4. Sušenje bobica

Ukoliko su se bobice obradjivale mokrim metodom trebalo bi da ne sadrže preko 11% vlažnosti u sebi. Tako pripremljene bobice se ostavljalju da se suše na suncu.

5. Mlevenje zrna

Pre nego što se eksportuju, zrna kafe se obradjuju na tri načina. Prvo se mašinom odvajaju ljuspice, zatim se zrna kafe poliraju i na kraju se sortiraju prema veličini i težini kao i prema nedostacima koje imaju. Defektno zrnevlje se uklanja ili ručno ili mašinski kako bi se samo najkvalitetnija zrna transportovala dalje.

6. Transport zrna kafe

Pripremljena zrna koja se nazivaju zelenom kafom, transportuju se na brodove.

7. Isprobavanje kafe

Kafa se testira po kvalitetu i po ukusu. Sam proces se zove cupping i odvija se u sobama specijalno napravljenim za te potrebe.

Prvo, tester kafe koji se zove cupper testira zrna isključivo na osnovu vizuelnog kvaliteta. Zatim se procenjuju na osnovu mirisa i arome i tek na kraju na osnovu ukusa. Iskusni cupper može testirati preko 1000 različitih zrna kafe dnevno i svaki put uspevati da oseti različite nijanse izmedju zrnevlja.

8. Prženje kafe

Prženjem se zelena kafa transformiše u aromatična braon zrna kafe kakva poznajemo. Proces se odvija u mašinama za prženje u kojima temperatura iznosi oko 287 stepeni. Za svo vreme trajanja procesa prženja zrna kafe se okreću kako ne bi izgorela. Na temperaturi od 200 stepeni poprimaju braon boju i počinju da ispuštaju ulje. Ovaj segment predstavlja srce prženja kafe jer se upravo u tom trenutku stvaraju aroma i ukus kafe koju pijemo svakodnevno.

Nakon prženja, zrna kafe se momentalno hlade ili putem vazduha ili putem vode. Proces prženja kafe se uglavnom odvija u zemljama uvoza kako bi sveže ispržena kafa što pre stigla do svojih kupaca.

9. Mlevenje kafe

Cilj pravilnog mlevenja kafe je da se dobije što bolji ukus u jednoj šoljici kafe.

ČINJENICE O KAFI KOJE NISTE ZNALI

  • Čuvari koza su otkrili kafu u Etiopiji u 9.v n.e.

Prema legenci, čuvar koza iz Etiopije je otkrio kako su mu koze postale hiperaktivne i nisu spavale celu noć nakon konzumiranja bobica sa jednog drveta. Nakon tog otkriča odneo je bobice svešteniku iz lokalnog manastira koji je od njih napravio napitak koji ga je držao budnim noću i tako je nastala današnja kafa.

  • Kafa je na drugom mestu najprofitabilnijih trgovinskih dobara na svetu

Postoji preko 25 miliona farmera iz preko 50 zemalja na svetu koji se bave uzgojem kafe.
A ko je na prvom mestu… – nafta.

  • Na italijanskom espresso označava nešto što je na silu izbačeno

To se odnosi na način na koji se espresso pravi.

  • Kafa je prva namirnica koja je bila zamrznuta osušena

Ovaj proces je nastao za vreme Drugog svetskog rata kako bi se očuvale i napravile zalihe hrane.

  • Postoje dve vrste zrna kafe – Arabica i Robusta

Preko 70% zrna kafe na svetu čini Arabica. Iako je Robusta manje popularna, ona je gorčija i ima duplo više kofeina od Arabica kafe.

  • Većina svetske kafe proizvodi se u Brazilu

Preko 40% svetske proizvodnje kafe dešava se u Brazilu, dok su na drugom i trećem mestu Kolumbija i Vijetnam.

  • Hawaii su jedina država u Sjedinjenim Američkim Državama koja proizvodi kafu u komercijalne svrhe

Kona kafa je američki poklon svetu kafe. Sobzirom da se kafa najbolje uzgaja u okolini Ekvadora, ni ne čudi što joj klima Havaja odgovara.

  • Kafa je prvenstveno predstavljala hranu

Bobice kafe su se originalno mešale sa mašću kako bi se napravile energetski bogate kuglice. Tako napravljene konzumirale su se uz vino napravljeno od njihove pulpe.

  • Kafa je zapravo voće

Zrna kafe kakva mi poznajemo su zapravo potekla od voćkica u obliku trešanja koje rastu u žbunovima. Zrno se zove zrno zato što oblikom podseća na pasulj-bean.

  • Najskuplja kafa na svetu košta 600$ po kilogramu

Ova kafa pored toga što je najskuplja smatra se i najegzotičnijom zato što vodi poreklo iz izmeta divljih mačaka koje žive na Sumatri. Mačka koja se zove Luwak ne može da svari zrno kafe tako da ga fermentiše u stomaku nakon čega ga izbacuje kao aromatičnu, preukusnu, slatkastu kafu.

  • U svetskoj istoriji, postojalo je 5 neuspelih pokušaja da se zabrani proizvodnja kafe

Prvi put u Meki 1511. god. jer su vlasti verovale da doprinosi radikalnom razmišljanju.

Drugi put u 16.veku kada je italijanski klerk pokušao da je zabrani jer je smatrao za satanistički proizvod. Medjutim, Papa Klement VII je toliko voleo kafu da je čak i krstio 1600e godine.

Treći put, 1623. godine kada je otomanski lider Murad IV izbačen sa trona jer je kreirao kažnjavanja u vidu batina i bacanja u more za svakoga ko je u to vreme konzumirao kafu u njegovom carstvu.

1746. godine, švedska vlada zabranjuje sve što je vezano za kafu čak i šoljice i pribor uz koje se ona pila.

1777. godine, Frederik iz Prusije je čak napravio manifest po kome je istekao prednost piva u odnosu na kafu jer je smatrao da je opala konzumacija piva zbog kafe.

  • Čovek se može predozirati kafom

Medjutim, čovek bi morao da popije preko 100 šoljica kafe zaredom kako bi dostigao njenu smrtonosnu dozu.

  • Ljudi koji žive u Njujorku piju sedam puta više kafe od ostatka U.S.

Madjutim, Finska je na prvom mestu na svetu kao zemlja u kojoj se pije najviše kafe. Prosečan stanovnik Finske popije dnevno 4-5 šoljica kafe.

  • Ljudi koji piju kafu imaju smanjeni rizik da obole od Alchajmerove bolesti

Prema naučnim istraživanjima, kafa pomaže u lečenju raka kože kod žena. Takodje ljudi koji svakodnevno konzumiraju kafu imaju smanjen rizik da obole od dijabetesa tip 2 i od Parkinsonove bolesti.

  • Kafa zadržava toplotu kada joj se doda mleko

Kafa sa mlekom se sporije hladi od obične crne kafe i to za 20%.

  • Kada se kafi doda mleko, slabe efekti kofeina

Naše telo apsorbuje kafu mnogo sporije kada je konzumiramo sa mlekom.

  • Kafa je donešena u Novi Amsterdam – današnji Njujork 1600. godine

Medjutim, nije odmah postala popularna već tek nakon Bostonske čajanke 1773.godine. nakon toga su Gradjanski rat i ostali konflikti zaslužni za popularizaciju kafe.

  • Hemičar Džordž Vašington je izmislio instant kafu
  • Samo miris kafe može da nas razbudi

Prema naučnim istraživanjima, sam miris kafe aktivira pojedine receptore u mozgu koji su zaduženi za budjenje organizma. Nakon konzumacije kafe, kofein stiže u naš krvotok izuzetno brzo, već nakon 10 minuta.

  • Tamnije pržena kafa sadrži manje kofeina od svetlije

Iako je njen ukus jači, sama koncentracija kofeina je manja.

  • Kafa bez kofeina zapravo ne postoji

Takva kafa u sebi sadrži oko 12 miligrama kofeina, dok obična kafa sadrži od 95 do 200 miligrama.

  • Originalna definicija kafe je zapravo vino

Originalno ime kafe, qahwah, potiče iz jemenske reči vino. U Turskoj su je zvali kahveh odakle su je Englezi preuzeli i preimenovali u kafa-coffee.


Komentari

Vaše ime i prezime*
Vaš email*
Vaš komentar*


ocenite nas
Dostava Poruči odmah
Copyright 2014 - 2019 © Terminal | Optimizacija sajta - WBS