MAGIJA CRNOG ZRNA: PRIČA O KAFI (4)



Četvrti deo

Kafa je vekovima unazad bila voljena ili omražena. Optuživana je da izaziva impotenciju, čak i ludilo, dok je sa druge strane hvaljena kao dar od Boga i lek za lenjost.

Ali, koje su zapravo činjenice kada je u pitanju povezanost kafe, kofeina i zdravlja?

Kofein, najčešće konzumiran legalni psihostimulans na svetu, najpoznatiji je sastojak kafe. Njegovi pozitivni efekti na ljudsko telo, istraživani su vekovima unazad, ali kafa je celina koja se sastoji iz više sastojaka te se ne možemo osloniti samo na jedan pri merenju njenih efekata na ljudski organizam.

Istraživanja na ovu temu su iscrpna, sveobuhvatna i daleko od završetka, ali ipak neke činjenice znamo.

12 ZDRAVSTVENIH BENEFITA KAFE

  1. Kafa unapredjuje ljudsku fizičku aktivnost. Ukoliko popijete kafu sat vremena pre treninga, Vaš učinak na samom treningu bi trebao biti bolji za 12%. Kafa podstiče adrenalin u našoj krvi. Adrenalin je hormon koji telo priprema za iscrpnu fizičku aktivnost.
  2. Kafa pomaže u gubitku telesne težine. Kafa sadrži magnezijum koji ljudskom telu pomaže u korišćenju insulina, reguliše krvni pritisak i smanjuje potrebu za unosom slatkiša.
  3. Kafa pomaže u sagorevanju masti. Kafa sagoreva masne ćelije u organizmu i koristi ih kao gorivo prilikom vežbanja.
  4. Kafa pomaže čoveku da ostane budan i fokusiran.
  5. Kafa smanjuje rizik od smrti. Prema naučnim istraživanjima, ljudi koji su svakodnevno konzumirali kafu imali su 25% manje šanse od prerane smrti od ljudi koji nisu pili kafu.
  6. Kafa smanjuje rizik od kancera. Prema naučnim istraživanjima, kafa smanjuje rizik od oboljevanja od kancera prostate kod muškaraca i to za 20%. Kafa je takodje zaslužna u sprečavanju razvoja ćelija raka kože kod žena i to za 25%.
  7. Kafa smanjuje rizik od moždanog udara. Razumna konzumacija kafe dnevno – od 2 do 4 šoljice, smanjuje rizik od moždanog udara i kod žena i kod muškaraca.
  8. Kafa smanjuje rizik od nastanka Parkinsonove bolesti. Ljudi koji konzumiraju kafu svakodnevno imaju 25% manje šansi da obole od Parkinsonove bolesti. Po jednoj naučnoj studiji razlog tome jeste u aktiviranju ćelija mozga u delu mozga u kome se formira Parkinsonova bolest.
  9. Kafa štiti naše telo. Kafa sadrži mnoštvo antioksidanata koji se smatraju za male ratnike koji štite telo od napada slobodnih radikala.
  10. Kafa može smanjiti rizik od formiranja dijabetesa tip 2. Kofein smanjuje osetljivost insulina i podstiče toleranciju na glukozu, samim tim smanjuje rizik od oboljevanja od dijabetesa.
  11. Kafa čuva naš mozak. Visoke količine kofeina u krvi smanjuju rizik od oboljevanja od Alchajmerove bolesti kao i od demencije u starosti.
  12. Kafa pozitvno utiče na naše raspoloženje, pomaže u borbi protiv depresije i smanjuje rizik od suicida. Kofein stimuliše centralni nervni sistem i unapredjuje proizvodnju neurotransmitera poput seratonina, dopamina i noradrenalina, hormona koji su odgovorni za osećaj sreće i za dobro raspoloženje. Prema studijama, konzumiranjem 2 šolje kafe dnevno smanjuje se rizik od suicida i to za 50%.

6 LOŠIH UTICAJA KAFE NA NAŠE ZDRAVLJE

  1. Loša kafa može biti toksična. Loša kafa u sebi može sadržati toksične materije koje mogu dovesti do bolesti, mučnine i migrene. Takva kafa uglavnom nastaje korišćenjem loše tretiranih semena kafe. Čak od samo jednog lošeg zrna, cela serija kafe može biti toksična. Medjutim, ukoliko investirate u kvalitetnu kafu, od proverenih proizvodjača, ne morate brinuti o ovom problemu.
  2. Kafa nas može ubiti. U teoriji DA, MOŽE, ali samo nakon popijena 23 litra kafe u kratkom vremenskom intervalu, što bi značilo da čovek mora da popije od 80 do 100 šoljica kafe i to jednu za drugom, kako bi ga ona ubila. Takva doza bi bila smrtonosna i proizvela bi 10-13 grama kofeina u našem telu. Medjutim, nije kafa jedina tečnost koja može ubiti ukoliko se prekorači njena normalna doza, čak i popijena 23 litra vode u kratkom vremenskom intervalu može ubiti čoveka.
  3. Kafa može prouzrokovati insomniju i uznemirenost. Ovde je kofein glavni okidač. Medicinski preporučena doza kofeina dnevno je 400 miligrama, što je otprilike doza koju unesemo nakon popijene 4 šoljice kafe. Medjutim, ukoliko ste preosetljivi na kofein ova doza je za Vas manja.
  4. Ukoliko ste trudni ne trebate piti više od jedne šoljice kafe dnevno. Studije o uticaju kofeina na fetus su poprilično kontroverzne, ali jedna stvar je sigurna, a to je da, ukoliko konzumirate kafu u toku trudnoće, kofein iz nje će sigurno stići do fetusa, a fetus je izuzetno osetljiv na kofein. Tako da je najbolje ne konzumirati kafu uopšte u toku trudnoće, a ukoliko ste pasionirani ljubitelj kafe, onda se ograničite na jednu šoljicu kafe dnevno.
  5. Ukoliko patite od visokog holesterola, odlučite se za filter kafu. Kofein sadrži dva sastojka koji utiču na povećanje nivoa holesterola u krvi. U filtriranoj kafi ih nema dok ih u najvećim količinama ima u espresso, turskoj, francuskoj i skandinavskoj kafi.  Medjutim, unos ovih sastojaka u okviru normalnih doza u toku dana je minimalan tako da osobe sa normalnim holesterolom ne moraju da brinu. Čak postoje pojedine studije koje su pokazale da ova dva sastojka pozitivno utiču na smanjeni rizik od nastanka kancera i da štite jetru.

KAKAV JE ZAKLJUČAK? DA LI JE KAFA DOBRA ILI LOŠA PO NAŠE ZDRAVLJE?

Ukoliko imate visok holesterol ili ste preosetljivi na kofein, ukoliko ste trudni, svakako bi trebalo da izbacite unos kofeina ili bar redukujete na minimum.

Za sve ostale, razumna količina kafe (medicinski je to od jedne do šest šoljica kafe dnevno) može biti dobra i korisna. Kafa može sprečiti razvoj mnogobrojnih bolesti, može uspešno stimulisati mozak i uticati na rast mišićne mase, čak i pomoći prilikom gubitka kilograma.

Zapamtite, sve dok konzumirate kafu koja nije toksična, uživajte u svakom gutljaju tog čarobnog napitka.

Da li ste spremni da probate najkvalitetniju kafu izražene arome i delikatnog ukusa? Ako jeste, čekamo Vas u restoranu Terminal.


Komentari

Vaše ime i prezime*
Vaš email*
Vaš komentar*


ocenite nas
Dostava Poruči odmah
Copyright 2014 - 2019 © Terminal | Optimizacija sajta - WBS