USPON KULTURE KAFE – GDE NA KAFU U BEOGRADU?



Kafa je magična. Od svoje aromatične opojnosti do svoje čarobne moći, kafa uspeva da povezuje porodice, strance i da učini njihove razgovore jedinstvenim iskustvima. Jer moć zrna kafe je neobjašnjiva!

U Srbiji je oduvek postoja opčinjenost kafom, ali nikada tolika kao što je to slučaj u poslednjih par godina. U poslednjih 10 godina kafa kao opojni napitak doživela je pravi preporod u glavnom gradu da se slobodno može reći da je danas kafa deo kulture Beograda.

AROMA PROŠLIH VREMENA

Teško je sa sigurnošću tvrditi koje godine i tačno kojim putem je kafa stigla do nas. Postoji najviše dokaza da verujemo da se to desilo sa turskim osvajanjima. Kafenisanje vezujemo za običaje koje su kod nas doneli Turci. Izvesno vreme vladalo je mišljenje da su prve kafane otvorene u okolini Sarajeva i Mostara.

Medjutim, Srbija je imala svoju prvu kuću kafe, čitav jedan vek pre Londona, Marselja, Beča i Lajpciga. Prema podacima iz Enciklopedije Leksikografskog zavoda iz Zagreba, kaže se da je uživanje u kafi preneseno sa Istoka na Zapad i već 1522.godine zabeležena je prva kafana u Beogradu,1592.godine u Sarajevu, 1640. u Veneciji, 1652. u Londonu.

Srbi poseduju vekovima staru tradiciju ispijanja crne kafe i to je bila tradicija koju smo nasledili od Turskih osvajača. Prve kuće kafe otvorene su na Istoku i ove institucije su otvorene za svet upravo u vreme razvoja Otomanskog Carstva. Turci su otvorili prve kuće kafe u blizini puteva kako bi u njima trgovci i putnici mogli da pronadju odmor i osveženje.

Nakon što je Beograd opkoljen od strana Sultana Sulejmana 28.avgusta 1521.godine, već sledeće godine otvorena je prva kafana u Srbiji, i to u Beogradu.

Prva beogradska kafana, javno mesto gde se mogla piti kafa, nalazila se na Dorćolu. Ne zna se doduše tačno mesto lokacije te kafane, niti ime vlasnika, ali je sva prilika da se prva kafa pila sa dorćolske strane beogradske varoši. Služila se crna, jaka, turska kafa.

U prvim beogradskim kućama kafe-kafanama, sastajali su se trgovci, umetnici, sklapali su se brakovi i rešavala bitna politička pitanja.

Beograd je proglašen prvom evropskom prestonicom kafe, te se tako stari mlinovi, avani, šolje i fildžani, mogu videti u Etnografskom muzeju u Beogradu.

OTOMANSKI PERIOD

Srbi su bili pod uticajem Otomanske kulture za vreme Otomanskih osvanjanja i širenja Otomanskog Carstva. Na početku 16.veka prve kuće kafe otvaraju se na Dorćolu, tadašnjem trgovačkom centru Beograda. Te kuće kafe od 1739.godine dobijaju naziv kafane koje se masovno razvijaju u 19. i 20.veku u Beogradu.

POČETAK 20. VEKA

Kafane su postale glavno mesto sastajanja trgovaca, putnika, vernika, političara koji su u njima debatovali o aktuelnim političkim, verskim, trgovačkim pitanjima. U kafanama su se održavali sastanci zadrugara i rešavala tekuća pitanja grada. Srpski seljaci su se često sastajali u kafanama, dok je ženama u to vreme bio zabranjen ulaz u ove svete kuće kafe.

KRAJ 20. I POČETAK 21. VEKA

Krajem 1970-ih godina, u Beogradu raste nova kultura, nastaju nova svetišta za ispijanje omiljenog napitka Beogradjana, kafići. U tim prvim kafićima počinje se sa promovisanjem espresso kafe naspram dotadašnje, omiljene turske kafe. Pored kafe u ponudi kafića nalazili su se čajevi, sokovi kao i niz alkoholnih napitaka. Kafići su uglavnom nicali u razvijenim opštinama grada, blizu benzinskih stanica i trgovačkih centara.

Kafići ubrzo postaju esencijalni deo života beogradjana i glavno mesto sastajanja svih generacija. Najčešći posetioci kafića bili su studenti Univerziteta kao i pušači koji su uživali u kombinaciji dva svoja omiljena rituala upravo u kafićima.

PROCVAT NOVE ERE

Godina je 2018-a. Beograd je drugačiji. Promenio se. Ali, ipak je nešto ostalo isto i sa sobom prenelo melanholiju starih vremena u naš glavni grad-miris kafe.

Miris kafe, širi se ulicama Beograda od ranih jutarnjih pa sve do kasnih večernjih časova. Beogradjani piju svoju kafu u toku celog dana. Kafa se pije ujutru. Kafa se pije na poslu. Kafa se pije nakon posla. I kafa se pije uveče.

Beogradjani piju tursku kafu, espresso kafu, uživaju u caffe latte… uživaju u svakom gutljaju ovog opojnog napitka i svaki put žele još.

Kafa je postala deo rituala beogradjana. Kafa bez novina- ne ide. Kafa bez instagrama – ne ide.

Poput prave filmske dive, kafa se doteruje, kafa se namešta i kafa se fotografiše. Ukoliko niste bar jednom napravili fotografiju svoje kafe, onda kao da je niste ni popili. Jer upravo to je deo nove kulture ispijanja kafe beogradjana. Sve to, doprinos je nove generacije ljubitelja kafe.

Medjutim, tu su i dalje dobre stare debate i rasprave o aktuelnim političkim, ekonomskim, umetničkim, poslovnim temama koje se pričaju upravo uz kafu. U tim prilikama, kafa se ne ponaša kao diva. Ona se ne fotografiše. Ona podstiče na razgovor i sluša.

GDE NA KAFU U BEOGRADU – #TERMINALPREPORUČUJE

Kada se turisti umore od razgledanja grada, kada požele pauzu od upijanja naše kulture i umetnosti, najbolja kafa im se servira u restoranu Terminal. Omamljujući miris naše kafe kreće sa platoa ispred Hrama Svetog Save i širi se sokacima Vračara i odatle nalazi svoj put do ljubitelja kafe.

Od klasične espresso kafe, preko tradicionalne nes kafe, pa sve do specijaliteta od kafe poput affogato kafe, caramel macchiato kafe, irish kafe, nougat kafe i osvežavajuće ice kafe, nudimo Vam visoko-kvalitetnu kafu opojne arome.

Da li ste za kafu?


Komentari

Vaše ime i prezime*
Vaš email*
Vaš komentar*


ocenite nas
Dostava Poruči odmah
Copyright 2014 - 2019 © Terminal | Optimizacija sajta - WBS