Konjak - jedno od najsavršenijih pića današnjice


Hedonisti, boemi i ljubitelji žestokog pića odlično znaju šta znači konjak u svetu alkoholnih pića. 

Jedno od najsavršenijih pića današnjice, francuski konjak je posebno alkoholno piće koje je dobilo naziv po istoimenom gradu u Francuskoj – Konjak. Ovu posebnu vrstu brendija, odnosno vinjaka, mnogi smatraju prefinjenim kraljevskim pićem, pa se za konjak vezuju posebni rituali i specifičan tehnološki postupak proizvodnje. Od sadnje i gajenja grožđa, destilacije i smeštanja u bačve pa sve do ispijanja i služenja, za konjak važe posebna tradicionalna pravila proizvodnje. Između ostalog tu su i posebni trenuci u kojima se ispija konjak, na poseban način u posebnim čašama. E, to je On - poseban u svakom smislu te reči. Duga istorija vezuje se za njegovo poreklo i  nastanak... 


Dobri poznavaoci ovog pića ispijaju ga na poseban način uživajući u njegovom ukusu i mirisu. Istorija konjaka vezuje se još za antička vremena starog Rima. Smatra se da su Rimljani i doneli prve čokote loze u oblast oko francuskog grada Konjak. U tom periodu počinje uzgajanje loze radi proizvodnje vina, a konjak nastaje dosta kasnije...

Konjak nastaje slučajno, mnogo pre njega ova oblast postaje poznata po odličnim sortama loze i kvalitetnim vinima. Prvi momenti proizvodnje konjaka vezuju se za 18. vek i to od posebnih sorti belog grožđa. Vrlo zanimljiva priča vezuje se za nastanak ovog pića... 

Trgovci vinom iz Francuske, često nisu uspeli na vreme prodati ogromne količine vina koja su se skladištila u velikim bačvama od nekoliko stotina litara. Iz tog razloga se dešavalo da se vina često ukisele i pokvare. Takođe, takve bačve je bilo teško prebaciti preko granice a alkoholna pića su bila posebno ocarinjena. Tada su se proizvođači vina dosetili da vino destilizacijom pretvore u posebno alkoholno piće koje se kasnije razređivalo vodom. Ovako su dobili i manju zapreminu pa su izbegli plaćanje velike carine a i sprečili su da se vino pokvari. 

Tako dobijeno piće se pakovalo u manje bačve pa se prenosilo i drumskim i morskim putevima. 

U 18. veku, spletom okolnosti bačve sa brendijem su bile duže vreme ostavljene na pristaništu pa je brendi u njima dovoljno dugo stajao i samim zrenjem u bačvama on dobija na kvalitetu. Kada su trgovci otvorili bačve i probali piće ostali su oduševljeni mirisom i ukusom pića. Tako nastaje čuveni vinjak pod nazivom Konjak. Slučajno i neplanirano nastaje jedno od najpopularnijih pića današnjice - francuski Konjak. 

Proizvodnja konjaka danas je vrlo sofisticirana i pretvorena u pravu umetnost. Konjak se destilizuje dva puta a za njegovu proizvodnu koriste se posebne sorte najkvalitetnijih vrsta belog grožđa koje se gaji na plantažama u oblasti francuskog grada Konjaka. 

Takođe bitno je koliko će vremena konjak odležati u buradima. Burad se prave posebnom tehnologijom od suvog hrastovog drveta, koje takođe mora biti sa prostora Francuske. Dakle, konjak je postao nacionalni brend, pravi kralj među pićima. Ispijanje, služenje i uživanje u konjaku je ritual svojstven samo dobrim poznavaocima pića.

Kako se pravi konjak?

Kako smo već rekli, konjak se pravi od posebnih sorti belog grožđa koje rastu na plantažama u okolini istoimenog francuskog grada Konjak. Najčešće se koristi posebna sorta grožđa pod nazivom Juni Blan. Tehnologija gajenja grožđa od kojeg se kasnije proizvodi konjak se takođe strogo poštuje. Ovo grožđe ima nizak nivo šećera, a visok stepen kiselosti. Posebnim tehnološkim postupcima grožđe se melje i to specijalnim horizontalnim presama. Zatim se od grožđa odvaja sve što bi moglo da utiče negativno na njegov ukus, miris i boju. Potrebno je samo da ostane voćna pulpa dok se koštice grožđa i ljuska odvajaju posebnim tehnološkim postupkom. 

Zatim se tako dobijenom soku dodaje šećer koji je neophodan radi vrenja i destilacije. Takođe količine šećera su kontrolisane. 

Konjak se destiluje dva puta. Destilati grožđanog soka prolaze kroz posebne procese prilikom kojih konjak prikuplja svoja karakteristična svojstva. Dakle, tim procesima konjak dobija na ukusu i mirisu boji, procentu alkohola itd. 

Prva destilacija vrši se u prvim časovima proizvodnje i ona obično traje oko 10 sati. U prvoj destilaciji dobija se tamna tečnost sa dosta manjim procentom alkohola. On se kreće do 30%. Druga destilacija traje nešto duže, obično oko 15 sati i tada dobijamo finalnu verziju sa oko 70 % alkohola koja se odmah smešta u bačve i tada počinje postupak zrenja konjaka. 

Konjak stoji u  posebno dizajniranim bačvama širokog dna, koje su  napravljene od hrastovog drveta. I tu mora biti ispoštovana posebna tradicionalna procedura. Burad moraju biti napravljena od starog hrastovog drveta. Najčešće se koriste stabla koja su stara i do 100 godina. Zatim se od njih prave daske za bačve. Daske moraju biti suve i kvalitetne. U takvim bačvama konjak mora da odstoji najmanje 30 meseci a danas imamo konjake koji stoje i više desetina godina pre konzumiranja.

Iz drveta konjak dobija specifičan buke (aromu), miris i boju što ga svrstava u najlepša pića današnjice.

Vrste konjaka

Konjak je piće koje privlači dobre poznavaoce iz celog sveta. U Francuskoj se smatra da pravi muškarac mora makar jednom dnevno da ispije čašu kvalitetnog konjaka. 

Postoji dosta proizvođača ovog popularnog pića. Mi ćemo pomenuti samo neke brendove koji su proizvodnju konjaka doveli do savršenstva. Bitno je reći da francuski konjak nije viski, francuski konjak je brendi (brandy), nemojte da vam se ova greška potkrade pa da izjednačite ove dve vrste pića pred nekim dobrim poznavaocem konjaka.  

Neki od najpoznatijih brendova francuskog konjaka su:

Martell – On spada u najstarije proizvođače konjaka u Francuskoj. Prvi konjak su napravili pre tačno 300 godina i sve vreme su zadržali tradicionalu recepturu upotpunjenu savremenim tehnologijama. Danas, Martell ima proizvod sa kojim se ponosi. Martelll je proizvođač koji je u visokom rangu proizvodnje ultra-premium vrste konjaka. 

Toliko strogo kontrolisani proces proizvodnje doveo ih je do samog vrha kada je kvalitet u pitanju. Spada u najpoznatije i najskuplje proizvođače ovog pića na svetu.

Hennessy - Je francuski proizvođač konjaka, kojeg je davne 1765. godine proizveo irski emigrant, a koji danas spada u najvećeg proizvođača po količini. Godišnje proizvede više od 60 miliona boca a svake godine taj broj se povećava. 

Proizvedena količina, iako je ogromna, nije uticala na kvalitet pa i on spada u neke od najkvalitetnijih konjaka na svetu. Ovaj konjak pre konzumiranja provede vreme od 50-100 godina u hrastovim buradima. Izuzetnog je kvaliteta i ukusa. Dobri poznavaoci pića ga smatraju takođe premium konjakom i vrhunskim pićem.

Courvoisier Za ovu vrstu konjaka su takođe karakteristični tradicionalni metodi proizvodnje. Grožđe koje se koristi u proizvodnji je posebnog ukusa, mirisa i kvaliteta jer se gaji na prostorima savršenim za vinogradarstvo. Ovaj konjak je službeno piće francuskog dvora. Koristio ga je još i Napoleon. Spada u najprodavanije i najtraženije vrste konjaka na svetu. 

Remy-Martin – Takođe jedan od najvećih i najpopularnijih brendova na svetu. 

Male su razlike kada su u pitanju proizvođači konjaka. Svi oni gledaju da maksimalno ispoštuju tradicionalnu proceduru proizvodnje i da koriste najbolje sorte grožđa. U pitanju je samo istančan ukus potrošača koji kasnije potražnjom za određenom vrstom rangiraju isti. Remy Martin je specifičan po tome što se za njegovu proizvodnju koristi grožđe iz posebnih regija. 

Konjak u kulinarstvu i prirodnoj medicini

Da konjak može da bude lekovit, to vam mogu potvrditi oni koji konzumiraju konjak redovno. Iako važi pravilo da je alkohol štetan kao i većina hrane i pića koja se uzima nekontrolisano, konjak može imati blagotvorno dejstvo na organizam. 

Ukoliko ga konzumirate u primerenim dozama, konjak može pomoći kod gubitka apetita ili hroničnog gastritisa. Takođe, konjak pospešuje cirkulaciju i smanjuje rizik od infarkta. Blagotvorno deluje na rad svih organa ukoliko ga konzumirate sa merom. Konjak može poslužiti za skidanje povišene temperature ali i kod lošeg pamćenja, nervoze i nesanice. Takođe, ispiranje usta konjakom otklanja loš zadah. Dakle, pojedina alkoholna pića mogu biti na korist čoveku ukoliko se koriste sa merom.

Što se kulinarstva tiče konjak se dodaje u pečenja, deserte pa čak i salate. Može se dodavati kafi ili čaju. Dodaje se u kremove i slatkiše. 

Čokoladne bombone punjene konjakom su pravi specijalitet. Konjak se dodaje u specifična jela poput mesa od zmije, žablje batake, služi se uz buđave sireve i čuvene francuske kroasane. Takođe, poznat je i sladoled sa konjakom. Dakle, za sve ovo vreme konjak je našao svoje mesto i u kulinarsvu pa se danas neka jele ne mogu zamisliti bez dodatka konjaka.

Serviranje i konzumiranje - kako se služi i kako se pije konjak

Kako proizvodnja i proces zrenja imaju svoj tok, tako i serviranje konjaka prate određena pravila i rituali. 

Pravilo je da se u konjak ne dodaje led. Međutim, novi trendovi u serviranju pića danas prave izutetke pa se u poslednje vreme konjak servira uz led. Ovakvo serviranje je za mnoge poznavace konjaka prava blasfemija. 

Konjak je potrebno da stoji na sobnoj temreraturi, dakle ne zamrzava se niti se hladi na jako niske temperature. Samim tim ni topao konjak nije preporučljiv. Idealna temperatura za konjak je oko 15 stepeni. Za serviranje se koriste vinske čaše sa širokim dnom. Prilikom pijenja čaša se greje rukom i na taj način se omogućava da konjak lagano otpušta karakterističan miris i intenzivniji ukus. 

Uz konjak obavezno ide cigareta. Ovo nije način da propagiramo korišćenje duvana ali želimo da vam dočaramo kako se najbolje uživa uz konjak. Ovaj običaj konjak + cigareta vezan je za 19. vek kada je posle večere bio obavezan ritual. Konjak i cigareta bili su obavezni i u biblioteci ili klubu dok se čita dnevna štampa. Obzirom da je tada bilo popularno putovanje vozom, u posebnom delu voza namenjenom za pušenje obavezno se uživalo uz čašicu brendija – konjaka.


Komentari

Vaše ime i prezime*
Vaš email*
Vaš komentar*


ocenite nas
Dostava Poruči odmah
Copyright 2014 - 2019 © Terminal | Optimizacija sajta - WBS