Kroasan - pecivo ljubavi


Omiljeno pecivo svih generacija, danas je prava poslastica koja se može spremiti na puno načina u zavisnosti od umešnosti i kreativnosti pekara ili poslastičara. Za kroasan su se, od njegovog nastanka pa do današnjeg dana, koristile najbolje i najkvalitetnije namirnice, kako bi dobio savršen ukus, izgled i miris. Tekstura testa, kvalitet brašna, jaja, maslac, šećer, punjenje...Sve ovo ga čini posebnim i neodoljivim.

Francuzi imaju posebnu kulturu konzumiranja kroasana. Jede se uz kafu, kapućino, čaj, mleko ili „na suvo“. Na stolovima kafića i restorana obavezno se moraju naći činije sa kroasanima kao nezaobilaznim sastojkom svakog obroka. Podaci o konzumiranju kroasana nam govore da se u Francuskoj nedeljno pojede neverovatnih 50 miliona kroasana različitih ukusa i punjenja. Da su kroasani postali nezaobilazan deo Francuske kulture u to su se mogli uveriti svi koji su nekada posetili Francusku. Međutim, ono što je na samom početku važno napomenuti jeste činjenica da, kroasan nije izum francuskih pekara niti je zemlja porekla Francuska. Da se kroasan ušunjao na mala vrata u Francusku kulturu to je svakako neosporno ali njegov nastanak ima sasvim drugačiju istoriju nego što se nam se čini. 


Sama reč „Kroasan“ jeste francuskog porekla i u bukvalnom prevodu znači „polumesec“. Ovo mekano i ukusno pecivo pravi se od posebne vrste testa a glavni sastojci su puter, jaja, mleko, šećer i kvalitetno, meko, brašno koje mu daje poseban ukus i teksturu. Nekada su se kroasani pravili uglavnom prazni, međutim od momenta kada kroasan postaje nacionalni francuski proizvod, početkom dvadesetog veka, tačnije 1920. godine, pa do danas, kroasan je doživeo i preživeo mnoge promene. Danas imamo mnoštvo različitih vrsta kroasana, u osnovi je i dalje tradicionalno testo ali su kusi i punjenja različita. Puni se čokoladom, mermeladom, vanilom, orasima, makom, suvim voćem aromatičnim travama, sirom, mesom, gljivama itd. Za poslednjih stotinak godina kroasan je prilagođen mnogim ukusima, ali tradicionalni Francuzi i danas najčešće jedu slane, obične kroasane koji su i dalje najpoluparniji među autohtonim stanovništvom. 

Da se od jedne obične pekarske kifle može napraviti nacionalni brend pokazali su nam upravo Francuzi. Ono što se malo zna jeste činjenica da kroasan nije izvorno francuski proizvod.  

Priča vezana za kroasan govori da je on umešen i ispečen upravo iz ogorčenja prema Francuzima. Iz tog razloga je ovo pecivo i dobilo francuski naziv iako je napravljeno u sasvim drugoj državi i to u trenutcima nimalo slavnim za Francuze. To su bili vrlo teški momenti za Evropu, pogotovo za Austriju, koja je u tom periodu pretrpela strašne gubitke u ratu sa Turcima.

Evo kako je nastao kroasan...

ISTORIJA KROASANA

Istraživači su se davno složili sa činjenicom da „kroasan „ nije nastao u Francuskoj. Što svakako nije smetalo Francuzima da od njega stvore nacionalni brend. Priznajte, kad čujete reč kroasan prvo što pomislite jeste Francuska. Upravo je time i postignit cilj, kroasan je Francuz rođen u inostranstvu. 

Kada se Austrija našla pod strašnim udarom turske vojske, početkom sedamnaestog veka, autrijski kralj zatražio je pomoć francuske u ljudstvu i naoružanju kako bi se odbio napad Turaka.. Kao tradicionalni saveznik, Francuska je pristala na takvu vrstu pomoći, videvši da i oni mogu biti napadnuti ukoliko Osmanlije nastave dalji prodor prema zapadnoj Evropi. Međutim, u poslednjem trenutku Francuzi su se predomislili i ostavili Austriju da sama ratuje. Austrijanci su uspeli sami da odbiju napade Turaka i tako značajno oslabe tursku moć i dalji prodor ka zapadu starog kontinenta. Kao rezultat te pobede nastaje Kroasan. Kako?

Možemo slobodno reći da su ovde pekari dobili rat protiv Turaka. Kako po običaju pekari ustaju prvi jer im je potrebno vreme da ispeku hleb i ovoga puta su poranili i videli da se ogromna turska vojska približava Beču. Alarmirali su ceo grad na vreme i zahvaljujući njima vojska je uspela da dočeka Turke spremna. Posle pobede, u znak revolta, austrijski pekari napravili su pecivo u obliku polumeseca i nadenuli mu francusko ime „kroasan“ što znači –polumesec-. Iz revolta prema Francuzima, nastaje kroasan. Par stotina godina kasnije Francuzi ga plasiraju kao naciolani proizvod koji dostiže svetsku slavu, na šta su Francuzi itekako ponosni.

Kroasan napušta prostore Austrije zahvaljujući Mariji Antoaneti, autrijskoj princezi i francuskoj kraljici koja je bila oduševljenja kroasanima i recept prenela prvo na svoj dvor a kasnije se širi na celu zemlju. Neki istraživači negiraju da je kroasan iz Austrije u Francusku prenela Marija Antoaneta, već austrijski oficir Zang August, koji je otvorio malu pekaru u Francuskoj i tamo počeo da peče kroasane. Njihova popularnost je vrtoglavo rasla pa se 1920. godine kroasan proglašava francuskim nacionalnim proizvodom. Danas je za turiste iz celog sveta prava egzotika probati originalni francuski kroasan.

KROASAN I MARIJA ANTOANETA

Opšte prihvaćena verzija, valjda zbog veće popularnosti i lepše priče, govori nam da je Marija Antoaneta, ugarska princeza koja je bila udata za Francuskog kralja Luja XVI iz velike nostalgija za svojom domovinom naredila dvorskom pekaru da po tradicionalnom receptu svakodnevno pravi sveže kroasane kako bi upotpunila prazninu za svojim domom. Obzirom da su kroasani bili vrlo ukusni, ovaj recept se brzo proširio po celoj Francuskoj. Postao je obavezan na policama svake pekare. Ljubitelji kroasana su otišli čak dotle da su tvrdili da marija Antoaneta nije rekla „Ako nemaju hleba, dajte im kolače“ već „Ako nemaju hleba, dajte im kroasane“. Vrlo je upitno da li je Antoaneta rekla i prvu verziju a za drugu tek nismo sigurni. 

Kroasan je kolač inata, kolač razočarenja, kolač nostalgije ali i kolač ljubavi, francuskog šarma i prestiža.

U početku kroasan je bio rezervisan samo za bogate slojeve koji su sebi mogli da priušte redovno konzumiranje peciva, kasnije je razvojem francuskog društva kroasan postao dostupan širokim narodnim masama. Danas je nezaobilazan zalogaj, kako domaćeg stanovništa, tako i turista sa svih strana sveta.

KROASAN I LJUBAV

Zašto se kroasan vezuje za ljubav i zaljubljene? 

Priča je vrlo jednostavna i najverovatnije istinita. Austrijski oficir koji je zaslužan za dolazak kroasana u francusku bio je zaljubljen u jednu Francuskinju kada je odlučio da se iz Austrije preseli u Pariz. Tada je odlučio da otvori pekaru kako bi imao od čega da se izdržava. Pored drugih, tradicionalno austrijskih hlebova i testa pekao se i kroasan. Obzirom da je brzo primetio da se od ljubavi ne može živeti krenuo je da reklamira kroasane u časopisu čiji je pokretač bio on sam. Ubrzo nije mogao da napeče dovoljno kroasana kolika mu je potražnja bila a pekari su vremenom unapređivali recept pa je današnji francuski kroasan sofisticiranija i savršenija verzija nekadašnjeg Austrijskog. Nekadašnji se pravio od običnog testa i bio je posipan slatkim sirupom i šećerom, vremenom obično zamenjuje fino testo od velike količine putera i vanile. Punjenja su različita a popularnost internacionalna. Tako je kroasan proglašen i pecivom ljubavi. Kroasan može da se jede kao desert ukoliko su u pitanju punjeni i slatki kroasani, kao hleb uz obrok kada je u pitanju slani kroasan od hlebnog testa. 

U svim prilikama, za sve ukuse i potrebe. Od peciva stvorenog u inat turskom pokušaju osvajanja do najpopularnijeg peciva na svetu, tako bi se ukratko mogao opisati put kojim je krosan koračao tokom 300 godina svoje istorije.

ZANIMLJIVOSTI  O KROASANIMA

Nešto, nalik kroasanima, pokušale su da naprave i druge zemlje. Nacionalno pecivo koje se jede u svim prilikama imaju i Turci, Španci, Portugalci, Italijani, Poljaci itd... Međutim, ni jedan od ovih nacionalnih proizvoda nije doživeo svetsku slavu kao francuski kroasan.

Nacionalni praznik kroasana slavi se 30. januara u SAD. Zanimljivo je da svoj nacionalni praznik kroasani imaju van matične zemlje što je samo dokaz o popularnosti ovog savršenog peciva. 

Kroasani se prave od posebnog testa. Niti je to obično testo niti je lisnato, već posebno testo za kroasane u koje ide mleko, puter, šećer, sveža jaja i žumanca, vanila i meko belo brašno. Za razliku od lisnatog testa u koje ide brašno, so, margarin i voda. Dakle kroasan je mnogo više od lisnatog testa.

Posebna vrsta kroasana su čokoladni kroasani nazivaju se još i čokoladni hleb. Postoje različite varijante kroasana sa čokoladom, od toga da se čokolada u prahu dodaje u testo pa do punjenja kvalitetnim čokoladnim kremovima sa velikim procentom kakaa. Dakle u pitanju je najviši nivo na kojem se može naći jedan kroasan.

Bili su dostupni samo bogatim slojevima društva. Kada se počeo praviti u svim pekarama kroasan je postao dostupan i siromašnim slojevima. Bogati su pokušali da zamene kroasan slatkim „brioš“ pecivom, međutim, brioš nikada nije uspeo da dosegne popularnost kroasana pa se za njega gotovo i ne zna.

Nastali su u Austriji, Marija Antoaneta je tražila da se peku po specijalnom receptu, doneo ga je austrijski oficir, kroasani su pecivo ljubavi, pecivo inata i pobede. Kroasani su nacionalni brend i  tradicionalan proizvod oplemenjen savremenim ukusima. Teško da će ga, u skorije vreme, neko skinuti sa trona na koji se vekovima peo.


Komentari

Vaše ime i prezime*
Vaš email*
Vaš komentar*


ocenite nas
Dostava Poruči odmah
Copyright 2014 - 2019 © Terminal | Optimizacija sajta - WBS