RESTORANI NA VRAČARU - SVI PUTEVI VODE KA VRAČARU


Kulturni, istorijski, zabavni, putevi umetnosti, ekonomski - svi, baš svi putevi vode ka Vračaru. Tamo gde su istorija i kultura ispisale stranice, čiji duh se i danas oseća na ovim prostorima, a kultne ličnosti odigrale značajne uloge i podigle značaj ove opštine na sasvim drugi nivo. Svi oni zajedno i sve ono što se dešavalo na ovim prostorima učinilo je da Vračar nosi u sebi taj šmek, koji ga i dan danas odlikuje. 

UKRATKO O VRAČARU I NJEGOVIM ZNAMENITOSTIMA 

Iako površinski najmanja, ova opština ima sve ono što je potrebno za jedan inspirativan, uzbudljiv, zanimljiv i bogat život. Nekada, Vračar nije bio to što je sada, nego mnogo više, čak tri puta veći i obuhvatao je delove grada od Mostara do Karaburme. One zgrade i građevine koje sada vidite nastale su na prostoru gde su se, u vreme kada je počelo naseljavanje Vračara u 19. veku, nalazile livade, vinogradi i njive. U početku, na ovim prostorima najviše je bilo Srba, kao i Jevreja, Grka, Jermena, Nemaca i Roma. 

Iako danas obuhvata značjano manju površinu, Vračar je najgušće naseljena opština u Beogradu, sa oko 80.000 stanovnika. Centar je duhovnosti Beograda, a neki su skloni da kažu i Srbije, jer su na prostoru tadašnjeg Vračara spaljane mošti Svetog Save. Zbog toga Vračar danas i krasi jedan od najlepših hramova – Hram Svetog Save, čijom lepotom su očarani svi koji ga posete i vide. Na prostoru Vračara nalazi se Narodna biblioteka, muzej našeg najznačajnijeg naučnika – Muzej Nikole Tesle, Prirodnjački muzej, četiri pozorišta. Najstarija i najuglednija gimnazija, Treća beogradska, se upravo nalazi na ovoj opštini. Još je mnogo kulturnih, sportskih i medicinskih ustanova upravo pozicionirano na ovom tlu. Ono što posebno govori o duhu prošlog vremena jesu i kafane i restorani na Vračaru, kao i jedna od najstarijih zelenih pijaca – Kalenić pijaca. 

LEGENDE O IMENU VRAČAR

Ime Vračar danas nas asocira na predivne građevine, neverovatno lep kraj Beograda, Hram Svetog Save, dobre restorane, urbanu sredinu i uske ulice ispunjene neverovatnom energijom onih koji tu žive, rade ili su samo u prolazu. Postoji nekoliko legendi o samom imenu ove beogradske opštine. Jedna od njih, a ujedno i najpoznatija jeste da je Vračar zapravo dobio ime po lekaru, odnosno vraču, što u prevodu znači lekar. To ime se pojavilo još u 16. veku u planu, čiju je izradu naredio smederevski sandžak beg prilikom osvajanja Beograda. Zatim, postoji i legenda koja govori da je Vračar dobio ime po jednom junaku koji je tu živeo u kolibi i čije je ime bilo Vračar. Takoše, postoji i legenda da je Vračar dobio ime zbog vrapčijih polja koja se su se nalazila upravo na teritoriji ove opštine. Postoji još mnogo legendi, a naravno da ima i onih ljubavnih. Bilo kako bilo, niko danas i ne može da zamisli da se ova opština drugačije zove. 

KAFANE - JEDNO OD GLAVNIH OBLEŽJA VRAČARA 

Nekada su kafane bile zaista glavno obležje Vračara, a starijim Beograđanima je i dan danas upravo to asocijacija na ovaj deo grada. Tačno je - postoje i danas mnoge kafane, međutim, posebnu čar Vračaru daje ta istorija kafanskog života, koja će zauvek ostati u vazduhu i između redova. Specifično je to što su ovde kafane oslikavale način života. Još je interesantnija činjenica što neki podaci tvde da su upravo na ovom prostoru otvorene prve kafane. Mesto koje i dan danas krase kafane jeste Čubura. A može se samo zamisliti kako je Čubura nekada izgledala, kada je bila centar kafanskog dešavanja i života generalno. Podsetimo, da tada kafane nisu bile samo mesto gde su ljudi izlazili kako bi se zabavljali, pili i generalno provodili se. Tada su se u kafanama okupljale kultne i veoma poznate ličnosti. Upravo u tim kafanama, uz mnogo kafe i pića tekli su beskonačni razgovori o različitim temama i pojavama. Interesantno je da je čak i prvi sajam knjiga održan upravo na Vračaru, i to ni manje ni više nego u kafani Kolarac. 

POZNATI VRAČARCI 

I naravno Vračar ne bi bio ono što je danas da nije bilo poznatih Vračaraca, koji su svojim pričama, pesmama, ulogama i jednostavno postojanjem inspirsali sve i stvarali zanimljiviju istoriju. O njima se i dan danas priča, ponekad u prelepim vračarskim parkovima, ponekad u kafanama u kasnim večernjim satima ili jutarnjim uz ispijanje prve crne turske. Duško Radović je živeo na Vračaru, kao i Zoran Radmilović, Bata Paskaljević, Vasko Popa, Miloš Crnjanski i Borislav Pekić. Dragan Nikolić i Milena Dravić živeli su dugo godina na Vračaru, a Nevesinjsku ulicu sada krasi njihov mural, koji podseća na jedno prelepo davno vreme. 

DANAŠNJE KAFANE I RESTORANI NA VRAČARU

Vračar se i danas po mnogo čemu izdvaja od ostalih opština u Beogradu. Jednostavno, duh nekadašnjeg Vračara i istorije se definitivno ne mogu izbrisati. Na prostoru Vračara i dalje se nalazi nekoliko kultnih kafana, ali i veliki broj restorana. Restorani na Vračaru su specifični, jer se trude da budu u skladu sa kulturnom istorijom ovog kraja, jer zna se da ovde dolazi u obzir samo istinski kvalitet. Jedan od vodećih beogradskih restorana se nalazi upravo ovde, u srcu Beograda. U pitanju je Terminal Gastro bar - restoran na Vračaru, koji po mnogo čemu prednjači i koji je po mnogo čemu inovativan. Otvoren je 2015. godine, ali mnogim Beograđanima deluje kao da je već dugo tu, jer se savršeno uklopio u ambijent i sada je teško zamisliti Vračar bez ovog restorana. Kada malo prošetate tim nestvarim ulicama Vračara i shvatite šta se sve na ovim prostorima dešavalo, kada osetite malo taj duh istorije, na tren možete da zastanete i predah napravite upravo u bašti restorana Terminal. Upravo ovde, gde se pogled pruža na jedno najznačajnijih zdanja ne samo na Vračaru, nego i u Srbiji - na Hram Svetog Save, ostaćete mir za tren, ispunjenost i shvatićete kako je malo potrebno da budete srećni u trenutku. To mesto je uvek inspirativno i nije se sve tako slučajno dogodilo.



Komentari

Vaše ime i prezime*
Vaš email*
Vaš komentar*


ocenite nas
Dostava Poruči odmah
Copyright 2014 - 2019 © Terminal | Optimizacija sajta - WBS